Dvopapkari u Evropi: Dosadašnje promene i buduća perspektiva – Marco Apollonio
U ovoj prezentaciji predstavljeni su načini gazdovanja populacijama divljih papkara u Evropi. Interesantan je podatak da u Evropi imamo 21. vrstu dvopapkara i da mnoge od ovih vrsta nisu ugrožene u pogledu brojnosti i rasprostranjenja, što posebno važi za jelensku divljač. Biodiverzitet na tlu evropskog kontinenta je raznovrstan, tako da u Evropi imamo ukupno oko 20 miliona jedinki dvopapkara, koje predstavljaju značaj prirodni resurs. U prilog tome ide i podatak da se svake godine odstreli oko 6,6 miliona jedinki i da mnoge vrste dvopapkara predstavljaju kulturnu i estetsku vrednost. Najbrojnije vrste su divlja svinja, srna i jelen, koje zajedno čine oko 90% brojnog stanja evropskih divljih papkara. Od Drugog svetskog rata, broj dvopapkara se konstantno povećavao, a glavni činilac povećanja brojnosti dvopapkara je antropogeni faktor. Stanovništvo migrira u urbanije sredine, dok su se poljoprivredne površine od kraja rata do sada smanjile skoro za oko 50%. Jedan od razloga je i povećanje šumovitosti, ali su najvažniji razlog povećanja brojnosti mnogobrojne reintrodukcije (naseljavanja), a jelen (Cervus elaphus) je vrsta koja je najučestalije reintrodukovana širom Evrope.
Pored navedenog, prikazani su glavni problemi u gazdovanju dvopapkarima i predviđanja vezana za dalji tok razvoja populacija divljih papkara u Evropi. Najveći problemi su štete u poljoprivredi od divlje svinje, potom uticaji na šumsku floru i saobraćajne nezgode na putevima i prugama, kao i naseljavanje alohtonih (stranih) vrsta. Budućnost dvopapkara u Evropi procenjuje se na osnovu više činjenica, a to su: klimatske promene gde povećanje temperature Zemlje utiče da se distribucija dvopapkara pomera prema severu (to je slučaj sa divljom svinjom, a kod srne imamo neusklađenost između vegetacionog perioda i rađanja mladunaca), povećanje brojnosti predatora (posebno vuka), kao i poljoprivreda koja je izmenila mnogobrojne predele. Ukazano je i konstantovano, da bi se postigli određeni ciljevi, potrebna je zajednička strategija susednih zemalja, kao i na evropskom nivou, što omogućava da se postave prioriteti uz poštovanje lokalnih tradicija.
Dvopapkari u Evropi: Dosadašnje promene i buduća perspektiva 